...

U ovoj emisiji serijala „Kad sam bio mali“, o svom detinjstvu je pričao Vladimir Bulatović Vib (1931-1994) književnik, satiričar, aforističar, novinar i urednik.... Emisija je snimljena u stanu Vladimira Bulatovića Viba i to je bilo prvi put da je on primio televizijsku ekipu u svoj dom. Vibovo detinjstvo nije bilo svakidašnje. Majka je bila učiteljica u seoskoj školi, a otac je radio u sudu u gradu. Tako je Vib svog oca viđao svake subote a sa majkom je, od druge godine, svakog jutra išao na posao, sedeo u prvoj klupi u učinioci i vredno pisao tanke i debele linije. Svoja sećanje na selo Sopotsko u Makedoniji gde je rođen, na hrast ispred seoske škole, prirodu u kojoj je provodio puno vremena....Vib je završio rečima da to nije samo priča za gledaoce već i za njegovu kćerku Jelenu, koja je rođena sedam dana pre snimanja ove emisije. Urednik: Duško Radović Proizvedeno 1974. godine.

Filmski snimatelj, reditelj, glumac Mihailo Mika Popović (1906-1990) priča o Beogradu kako ga pamti po rušenju i ponovnom zidanju, svaki put sve lepšem i lepšem.... Urednik serije Aleksandar Antić, premijerno emitovano 1967. godine.

Emisija se bavi načinom funkcionisanja Ujedinjenih nacija u uslovima blokovske podele sveta posle Drugog svetskog rata i stvaranja niza novih afričkih i azijskih država kao posledice socijalnih i antikolonijalnih procesa.... Zabeležen je trenutak međunarodnog priznanja Kine i napuštanje delegacije Čang Kaj Šeka sa sednice. Posebna pažnja posvećena je nezavisnosti Konga i ulozi koju su u zamršenim procesima posle sticanja nezavisnosti u ovoj zemlji imali predsednik vlade Patris Lumumba, političar Mois Čombe, svetske sile i generalni sekretar UN Dag Hamaršeld, koji je i poginuo u avionskoj nesreći u Kongu 17. septembra 1961. godine. Izbor novog sekretara UN bila je nova kriza u ovoj međunarodnoj organizaciji tokom šezdesetih godina, koja je razrešena izborom U Tanta, šefa Burmanske delegacije. Urednica Olivera Gajić.

Emisija političkog magazina „Bela knjiga“ posvećena Italiji i političkoj situaciji u toj zemlji u drugoj polovini 20. veka.... Urednik Borivoje Marković posetio je Napulj i Rim gde je sa predstavnicima vlasti iz redova Komunističke partije razgovarao o privrednoj i političkoj situaciji u Italiji.

„Nas glumce stalno teraju da pričamo o sebi, a zna se, po starinskim pravilima, da to nije u skladu sa dobrim vaspitanjem“, rekao je, ne bez samoironije, glumac Petar Kralj (1941-2011) na večeri posvećenoj njemu povodom uručivanja „Dobričinog prstena“.... Ipak, po ko zna koji put u Bardovima teatra, Nebojši Glišiću, pripovedao je svoj životopis, uz obilje glumačkih i drugih dokumenata, kako je autor emisije umeo da naglasi. Podsetio je na Tolu Manojlovića, Normana iz Garderobera, Nikolu iz Doktora Šustera, Davida Štrpca iz Jazavca pred sudom, na uloge u filmovima Podzemlje, Sinovci, Oktoberfest, ali i na antologijske TV serije kakve su Diplomci, S vanglom u svet, Neven, Slom, Svetozar Marković, Bela lađa..

ljubica Cuca Sokić (1914-2009), slikarka, profesor na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti i akademik SANU, gde je za stalnog člana izabrana 1978. godine.... U svom ateljeu u Beogradu, ljubica Cuca Sokić je za Televiziju Beograd govorila o svom mirnom i srećnom detinjstvu, na kojem se kasnije temeljio njen pogled na svet i pristup umetnosti. Govorila je o svojim počecima u svetu slikarstva, beogradskoj Umetničkoj školi koju je pohađala, usavršavanju u Parizu, prvoj samostalnoj izložbi u Beogradu krajem 1939, o grupi „Desetoro čiji je bila član a koja se sastojala od slikara sa akademskim obrazovanjem i onih po vokaciji. O stvaralaštvu i delima ljubice Cuce Sokić u emisiji govore njeni bivši studenti, a potom i kolege - slikari i članovi SANU, Mladen Srbinović (1925-2009) i Stojan Ćelić (1925-1992).

Dr Draga ljočić (Šabac, 22. februar 1855 - Beograd, 5. novembar 1926), prva srpska lekarka, feministkinja i sufražetkinja, filantropkinja i zaštitnica dece, dobrovoljna bolničarka u Prvom svetskom ratu. Medicinu studirala u Cirihu.... Urednica i rediteljka Branka Bogdanov.